Ostajem da idem

Da ostajem? Idem?

Ma ne... ipak ostajem...

Aaa... bolje da idem?!

Šta ću – moram ostati..

A baš mi se ide!

Kako sad da idem

kada sam ostao?

  

-          Idi ti!

-          Neću!

-          Onda  ostajem i ja!

-          To je to! Odlazim!

(Pa kako... tek sam došao?!)

BARSKE MUŠICE

Bilo je izuzetno teško naterati me da odem prvi put u Bar. Stalno su mi pred očima iskrsavale one sepija fotografije iz čuvene knjige o pruzi Beograd-Bar, čudu tehnike nakon Drugog svetskog rata, koju je kao po partijskoj obavezi imala svaka kuća u Srbiji. Danas je to ista ona knjiga koja služi kao podmetač, podupirač, presa ili ćete je naći u gotovo svim starinarnicama u gradu.

Međutim, grdno sam pogrešila i evo već posle samo dve godine letovanja na tom potezu jadranske rivijere kao dete se radujem i željno iščekujem momenat kada ćemo ići ponovo.

Otiš’o sam u drugu priču

Gled’o sam neke prospekte ovih dana, ide mi se negde, a nemam…

Jebi ga, nemam! 

A opet, moram otići, da promenim energiju, usmrdeo sam se na ovom Novom Beogradu!

Treba mi nova energija, distanca sa koje ću moći da sagledam  sve ovo što radim. Sebe i druge.

Ne znam čak više ni šta da radim. Priče koje sam počeo, odavno sam usavršio.

Došao sam do nivoa na kojem više ne mogu da napredujem, vreme je za nove stvari…

A nemam energije.

Ispao sam iz šina…

Do jaja brate, ae palim! Divimo se!

VERZIJA 1

Ortak 1:  De si, brate, š'a ima?

Ortak 2:  Ništa, evo, bio na fizikalnoj terapiji. Imao saobraćajku, operisali mi nogu, keva poginula, sestra i dalje u komi, ne znamo da li će se probuditi, neizvesno je...Smorio sam se, brate, za medalju...

Ortak 1 : Ne seeeri!!! Koji bedak! Nego da čuješ šta se meni desilo. Otišli Robija i ja juče do Anči. Došla tamo neka njena  fufica, znaš kakvaaa je brate, odvalio bi je od kurca! I tu se zajebavali  ovo-ono, posle doš'o sa neke žurke i matori Prangija... ono baja se odvalio nije mu dobro, zapalimo do šteka, kupili vops,  buksnamo, vidim mala sve vreme sa nama, đam joj se do jaja... i ono, brate... dala mi fon na keca ...

Ortak 2: Do jaja brate, ae palim! Divimo se!

Samo edukacija i legalizacija...

Došli smo do tačke gde kada se govori o drogama slušamo toliko licemerja da mi ponekad dođe da povratim.
Državne vlasti se „bore“ protiv dilera droge, a država je zapravo karika broj jedan u celom tom lancu. Sada su lepo uveli i novi zakon kojim zabranjuju kupovinu alkohola ISKLJUČIVO NA TRAFICI, dok je pazarenje istog sasvim legalno po kafićima i klubovim čak i posle dva sata ujutru.  Sve to ne u cilju da zaštite omladinu, već ubiranja većih poreza od noćnih stecišta mladih koja prodaju isti, dok sa druge strane trgovina narkoticima  cveta, jer je sve to dostupno u bilo koje doba dana i noći. Hapšenja sitnih dilera i sve veće kazne po tom pitanju, treba kao da nam dokažu kako se država „uspešno“ bori protiv narko-kartela, dok se sa boss-ovima priređuju banketi i deli kajmak.

Beomski život jedne Sudopere

Ma koliko čovek bio revnostan u rasterivanju bagre koja se sastaje u koritu Sudopere nekako se ona uvek nanovo okupi. Njeno čangrljanje nam noćima ne da da zaspimo, a jutrima nas budi raspevana štrokava graja i pre nego što popijemo prvu otrežnjujuću kafu.

Najčešće počne tako što se kod  Česme  nađu dve vrcave tračare Šoljice za kafu i krenu da ćakulaju o svakodnevnim dogodovštinama. Ubrzo zatim, zadihana,  pristiže i  debela Džezva, pa drugarica im vižljava Kašičica i  žurka može da počne!

Život sa Američkim stafordom

Američki staford nije mišićavi šibadžija koji jedva čeka da vidi dete u parku i odgrize mu glavu. Iako agresivnijeg izgleda, temperamentnije  naravi i nervoznijeg genetskog sklopa, ovaj mišićavko može biti velika maza, samo ako mu pružite dovoljno nežnosti i ljubavi.