Samo edukacija i legalizacija...

Došli smo do tačke gde kada se govori o drogama slušamo toliko licemerja da mi ponekad dođe da povratim.
Državne vlasti se „bore“ protiv dilera droge, a država je zapravo karika broj jedan u celom tom lancu. Sada su lepo uveli i novi zakon kojim zabranjuju kupovinu alkohola ISKLJUČIVO NA TRAFICI, dok je pazarenje istog sasvim legalno po kafićima i klubovim čak i posle dva sata ujutru.  Sve to ne u cilju da zaštite omladinu, već ubiranja većih poreza od noćnih stecišta mladih koja prodaju isti, dok sa druge strane trgovina narkoticima  cveta, jer je sve to dostupno u bilo koje doba dana i noći. Hapšenja sitnih dilera i sve veće kazne po tom pitanju, treba kao da nam dokažu kako se država „uspešno“ bori protiv narko-kartela, dok se sa boss-ovima priređuju banketi i deli kajmak.

Kada se spomene legalizacija marihuane svi zgroženo klimaju glavom optužujući te kako si ti zlotvor i uništitelj obećavajućeg podmlatka Srbije, a zapravo u dubini mračnih duša biće iskreno zabrinuti kako će im nelegalna primanja naglo opasti, te od istih neće moći kupovati nova kola, stanove, privatnim avionima obilaziti najdalje turističke destinacije  i na samom kraju kako opravdati sliku dobrotvora svojih potomaka ako se nisu dovoljno nakrali da im obezbede luksuzan životni vek bez dana radnog staža.
Za čitavo to vreme psihološki silovani podmladak se rastura od duvanja, šmrkanja i fiksanja do granica spaljivanja sivih ćelija ne bi li ikako otupeli na nadražaje i živeli u surovom kapitalističkom sistemu bez budućnosti. Sad će se ovde naći neki roditelj koji će pomisliti – kako se ja ne drogiram,a živim u istom sistemu?  Pa možda ne konzumiraš ilegalne sustance, ali koliko vas  zato cirka, pije lekove za smirenje ili u slučaju najgorih strejtera onih za srce, pritisak, štitnu žlezdu... Koliko vas puši! Sve su to legalne droge iz drogerije...

Silnu dževu digoše relativno skoro oko bilborda „Završi Megatrend i pali“, gde je najgori deo tog marketinškog poteza izveo sam vlasnik  koji je pokušao da opravda isti preinačivši mu značenje. Ako mene pitate - to je najiskreniji bilbord sa najboljom porukom podmlatku ove zemlje koju  je neko mogao da mu da. Jer, navedite mi jedan jedini DOBAR razlog zbog kojeg TAČNO treba da ostanu ovde? Gledam svakodnevno i srećem prepametne, vredne, talentovane mlade ljude koji ne znaju jadni gde će da se denu?  Gledam ih željne svega, gladne i nesrećne kako sa završenim fakultetima rade po prodavnicama, za gazde (koje su pri tom izbeglice-nemam ništa protiv istih, al mi žao naših), gledam pravnice kao kafe kuvarice, umetnike koje sa nemaštinom polako počinje da napušta  talenat i volja za rad. Teško je rađati  kreativne ideje kada ti stomak zavija...

O kojoj, bre, državi vi pričate?  O kojoj vladavini prava i propisa?
Ovo je parodija koja prestaje da bude smešna. Smeh smo istrošili i pre ove desetogodišnje vladavine.
 

Da se vratim na priču - legalizacija uz dobro državno vođstvo je jedan od poduhvata koji bi doveo do naglog punjenja budžeta uz porast turizma, koji je pored privrede za nas trenutno preko potreban.
Turizam? A da... niste znali da Evropljani ne dolaze u Srbiju da bi videli Čukur česmu, Stambol kapiju i ulicu odavno izumrlih boema - Skadarliju, već zato što je Beograd jedan od retkih gradova Evrope u kojem noćni život još uvek ima zavidan rejting.  Legalizacija bi ove posete samo pospešila. 

Međutim, oni vrbuju naivne roditelje pričama  protiv legalizacije tako što ih tovare informacijama koje idu njima u prilog. Prezentuju priče o moralnosti, škljocaju se u porodičnim okruženjima, a onda krišom pale na zadnja vrata ka bordelima i vraćaju se zorom usmrdeli od razvrata.
Zaboravili ste onu staru dobru da je zabranjeno voće najslađe. Slučajno, imam prijateljicu koja već duže vreme boravi u Holandiji i koja mi kaže kako su tamo najmanji konzumenti narkotika upravo Holanđani.
Kažu legalizacija bi dovela do povećanja broja narkomana.
Dragi roditelji, vaša deca se i bez legalizacije drogiraju. Ne, nije im niko sipao drogu u piće... Sama su otišla da završe šemu.
 

A zbog čega se vaša deca drogiraju?

Zahvalite pre svega kapitalizmu.
On je prvenstveno doveo do pobesnele trke za novcem i egzistencijom , gde se pored glava gube i osnovni sistemi vrednosti. Kapitalizacija je uništila osnovni stub društva – a to je porodica.  Ne znam kakva je situacija kod vas, ali ja u svom okruženju više ne znam ni za jednu porodicu koja provodi  makar jedan nedeljni ručak skupa za stolom. I ta priča se forsira sve više. Skraćuju se trudnička, porodiljska bolovanja, povećava se radno vreme, uvode radni vikendi, smanjuju godišnji odmori, te sve to dovodi do toga da se sa decom provodi sve manje vremena. Svega nekoliko večernjih sati u kojim opterećeni roditelji ne znaju da li pre da urade sa decom domaći zadatak, da ih preslišaju, ispeglaju i spreme za sledeći dan , te naravno, jedva da imaju vremena o čemu da prozbore. Vikendima nervozni roditelji opet smiruju decu kompjuterskim igricama  ili izbacuju napolje kako bi mogli na miru da pozavršavaju ostale kućne poslove. Komunikacija zamire, a loših primera je sve više. Zakon ulice preovlađuje, a tu Ezopove basne prestaju da važe i gubitnik najčešće ima ulogu pobednika.
Država koja je spremna da se bori protiv narkomanije  umesto spamerskih reklamnih blokova, siromašnih etno špica i novca uloženog za snimanje patetičnih ljubavnih serija kojima će zaokupiti ostatak slobodnog vremena bitisanjem prezauzetog stanovništa, uvela bi blokove edukacije o narkoticima i to ne one glupe filmiće naivne dečice koja trčkaraju u školskom dvorištu i nasmejani u kameru izjavljuju „Reci NE drogama!“  Ta priča ne pije vodu kod pubertetlija koje misle da se „ sve što leti - jede“.  Oni su radoznali buntovnici puni pitanja na koja očekuju adekvatne odgovore. Kako mislite da vam klinci koji su i sami već popušili svoj prvi džoint poveruju kada im kažete: “Jujuju, marihuana je opaaasna droooga!!! Nemoj da sam čuo da si probao, ruke ću ti otseći!“ ili takođe onu glupu izjavu „ Ti drogirani što puše travu, sve su to narkomani!“  Da, dragi roditelji, klinci za koje ste do juče bili sveznajući uzori, kada vas čuju da ovo izgovarate mogu samo pomisliti kako su im roditelji obične dileje koje nemaju pojma o čemu pričaju.  Lično znam mnogo svakodnevnih konzumenata marihuane koji  nikada nisu postali narkomani, niti su probali ijednu drogu jaču od te. 
Nemojte se pravdati onim besmislenim izgovorima : „ Ja to i ne treba da znam!“ Uspešan roditelj sve treba da zna i ništa ne treba da prepušta slučaju.
 

Da li mislite da bi vaša deca hrlila da probaju heroin kada bi imala prilike u okviru dečijeg i dnevnog programa da vide sve te bolesne nesrećne slučajeve iz Drajzerove, narkomanske rupe u  kojima ovi žive, snimak nekog momka ili devojke vezanih za radijator u fazi skidanja sa droga ili dokumentarce o ljudima koji su završili u ludnicama nakon samo prvog uzimanja LSD-ja ?

Pojedine zabrane moraju biti argumentovane i nije dovoljno zapečatiti ih onim čuvenim „Zato što ja tako kažem!“
Što se tiče nekih stvari edukativnog karaktera koje sam  gore navela, gotovo iz svih oblasti dokumentarci ovog tipa postoje. Samo što se umesto njih kupuju španske i turske serije. Ove turske su koliko čujem počeli i da sinhronizuju.  Široooko...
 

Da se razumemo, država koja je rešena da iskoreni problem distribucije i korišćenja narkotika mogla bi to da uradi za 24 časa. Međutim, našim „humanistima“ to nije niti opcija, niti cilj. Eto još jednog u nizu razloga zbog kojih sam pristalica legalizacije. Sa primenom iste i stanovništvo bi imalo neke koristi...
 

Ovako samo štetu i gubitak.